Усавршавање и учење нису само на факултетима – активирај се да би био најбољи

Пре неких месец дана имали смо прилике да учествујемо у пројекту који спроводи компанија Vega IT Sourcing ; 48-сатни хакатон, осим што нам је донео добру забаву и мобилну апликацију, приказао нам је у пуном сјају младе и талентоване програмере. Искористили смо прилику и са двојицом међу њима, Вукашином Јанковићем и Милошем Зечевићем, разговарали о искуствима, такмичењима, програмирању…

Милош Зечевић и Вукашин Јанковић

Овај Вегин хакатон засигурно није први у вашој биографији, али ћемо се сад на тренутак присетити првог – која је била мотивација да уђете у тај такмичарски свет?

Вукашин: Заиста, ја се такмичим већ неких годину и по дана, а Милош дуже од тога и било нас је што на домаћим, што на међународним хакатонима. И он и ја смо се у то укључили самоиницијативно, у потрази за новим искуствима, знањима, контактима…

Милош: Мене је заправо на први хакатон позвао један пријатељ да се прикључим његовом тиму и тај први, државни, смо тада освојили. Од тада се трудимо да будемо, наравно, још бољи, па освајамо међународне.

Да ли је задовољство потпуно тек када је хакатон освојен или има ту још нешто осим награда и признања?

Милош: Наравно да је победа битна, то је аутоматски и значајна ставка у биографији. Али само учешће још је битније. На хакатонима упознајеш најбоље младе програмере и примењујеш знање које си дотад имао само у теорији.

Вукашин: Ја генерално имам такмичарски дух и волим атмосферу хакатона, тако да уживам све време, а оно што је од саме победе још значајније је усавршавање које је кроз хакатоне неминовно, учење, нова познанства… Тај хакатон је, као што је и Милош рекао, идеална прилика да се знање које си стекао на факсу примени.

 

Шта бисте у причи о хакатонима издвојили као изазов који је тешко превазићи?

Милош: Неспавање. (смех)

Вукашин: Осим неспавања, изазови могу бити једино техничке природе, док не дођемо до потребног решења. И веома је захтевно све што си урадио упаковати у петоминутну презентацију, која је често и кључна у жирирању и одношењу победе.

Како је решено питање финансија – међународна такмичења би некоме могла да представљају велики трошак?

Главни трошкови су увек покривени, да ли од стране организатора или неке спонзорске компаније, небитно је. Наше је само да носимо џепарац, тако да финансије никад нису препреке за учешће.

Како вам се чини наша ИТ сцена у односу на свет?

Вукашин: Промене се дешавају муњевитом брзином, али ми се чини да их солидно пратимо и врло брзо се прилагођавамо. Имамо квалитетан кадар и у том погледу у односу на свет не заостајемо ни најмање.

Милош: Слажем се по питању стручњака. Понекад се са већим противницима суочимо на националним такмичењима и у односу на Запад заиста не каскамо по знању и вештинама ни најмање. Кад су у питању услови рада и закони који су код нас на снази или се најављују, ту је већ прича мало другачија…

Вукашине, ти си при крају основних студија, Милош је апсолвент, обојица на Факултету техничких наука. Кад се осврнете уназад, како вам се чини период студирања – је ли испунио ваша очекивања?

Милош: Ја сам од почетка био сигуран да желим овим да се бавим, тако да ми није тешко падало да се и сам додатно усавршавам, да истражујем и надограђујем своје знање. Нажалост, мислим да је тренутна ситуација када је образовање у питању далеко од идеалне и да је нашем школском систему потребна је добра реформа.

Милош Зечевић

А да сте вас двојица у улози реформатора, како би та реформа изгледала?

Вукашин: Дефинитивно би било више праксе, и то још од средње школе, а посебно на факултету. Ја сам скоро до самог краја студија дошао, а нисам знао како изгледа један радни дан у послу којим желим да се бавим. Веома је битно шта умете да радите и колико умете; кад добијете задатак, колико успешно и за које време можете да га решите је много битније од тога који сте конкретно факс завршили, а посебно какве сте оцене имали. Управо због тога треба више праксе и применљивог знања.

Вукашин Јанковић

 

Најважнија је добра организација

Поред обавеза на факултету, и Милош и Вукашин се једнако успешно суочавају са бројним додатним активностима; Милош је покренуо заједно са једним колегом старт-ап у Бечу, а Вукашин је активан у студентским организацијама, повремено ради као туристички водич, менаџер једног локалног клуба…

Милош: Важно је да умете да организујете своје време и да поставите приоритете. Онда се све може постићи, па чак пронаћи времена и за одмор.

Вукашин: Треба бити активан и што више се укључивати у различите активности. На факултету се научи теорија, али многе ,,меке“ вештине, јавни наступ, пословна комуникација – то се не научи седећи на предавањима, већ искључиво личним активизмом и зато је мој савет свим бруцошима и млађим колегама да искористе време на студијама да раде на себи и усаврше се што више на различитим пољима.

За крај, питали смо их ко су Вукашин и Милош за пет година, на шта су кратко одговорили: 

Вукашин је запослен, пече занат, а можда је већ покренуо и нешто своје, а Милош је задовољан развојем својих послова и полако се припрема за пензију. 

 

 

Сања Ђукић

Фотографије: Марија Ердељи

Facebook Comments