Угљеша Цолић: Поента путовања није циљ, него пут сам

Када смо прошлог пута причали са Угљешом Цолићем, било је сасвим јасно да му епитет „успешан“ савршено пристаје. Данас је он доктор ликовне уметности и редовни професор струковних студија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, члан Управног одбора Музеја савремене уметности Војводине и оснивач и члан Удружења независних уметника Нови Сад. Иза себе има 40 колективних и скоро исто толико самосталних изложби,  а крајем фебруара могли смо у Еђшегу да видимо изложбу његових пејзажа „Ватра и вода“. 

Неколико месеци си радио на сликама, могли бисмо рећи један озбиљан пројекат. Сада, када су се утисци слегли, у којој мери је изложба испунила твоја очекивања?

Изложба пејзажа „Ватра и вода“ одржала се у културној станици „Еђшег“ од 25. до 28. фебруара. Само отварање изложбе је употпунио уметнички перформанс плесне трупе „Soulmotion“. Две балерине су извеле плесну тачку обучене у костиме који су осликани истим мотивима и колоритом изложбе. Оне су том приликом постале „живе слике“ и симулирале су игру ватре и воде у простору галерије. Изложбу је отворила мр Јованка Улић, директорица Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду. Наредних дана изложбе, галеријски простор је постао место едукације, где су се одржале ликовне радионице и стручно вођење кроз изложбу за децу из Дечијег села и полазнике ликовне секције КЦНС.

Ово је била изложба пејзажа – да ли пејзаж има посебно место у твом стваралаштву?

Пејзаж спада у свевремене теме, попут акта, портрета или мртве природе. Он је разумљив свима, без обзира ком месту и временском периоду припадају. Пејзаж заузима посебно место у мом стваралаштву јер волим да сликам у пленеру, на лицу места, где год био. Слике које тако настану сматрам личним записима, попут дневника.

Тридесет и осма самостална изложба – како си задовољан својим напретком од прве до ове, тридесет осме изложбе?

Јако је важно да ствараоци излажу свој рад, јер је то начин преиспитивања и ретроспективног сагледавања рада. Подједнако је важна и комуникација са публиком, која треба да се негује, али и да се ствара. Задовољан сам, колико могу бити, јер знам да је циљ којем тежимо недостижан, али сам пут јесте поента путовања.

Пре четири године си, у једном интервјуу, рекао да је ликовна сцена у Србији урушена – колико се стање променило?

Тешко је то проценити. Четири године је релативно кратко време да би се догодиле значајне промене које би биле видљиве.

Бавиш се и педагошким радом – колико је сликарство, или уметност уопште, препознато као битан сегмент нечијег образовања?

Уметност је важан сегмент образовања на свим нивоима, није битна професија, већ начин размишљања који се побољшава подстицањем креативности кроз уметност.

Твоји успеси нису ни мали ни занемарљиви. Који је пут којим треба да иду млади уметници ако желе да остваре све што су наумили?

Млади уметници треба да раде свакодневно и да излажу своје радове што више. На свакоме је да одлучи да ли може и колико да постане активан члан друштва и да допринесе колико год може.

Како ти видиш своју будућност?

Постоји магичан тренутак када сликар започиње рад на празном платну. Моменат када боја додирује белину по први пут. То је мешавина узбуђења и неизвесноти. Човек снује…

 

Сања Ђукић

Фотографије: Марија Ердељи

Facebook Comments