Филип Стефановић: Сивило у људима бира сиве фасаде

Ако мислите да су сви графити по граду без везе нажврљани, Филип ће вас разуверити. Он је тренутно студент Факултета техничких наука у Новом Саду, смер графички дизајнер, а највећа љубав су му осликавање мурала и графита на улицама града.

графити

Филип има 23 године, одрастао је и живи у Новом Саду. Поред факултета бави се дизајнирањем одеће. Сматра да свако има своју представу града, те је он, као појединац, одлучио да своје замисли подели са другима у виду графита које сам црта и осликава.

Како си први пут дошао на идеју да заиста ишараш нечији зид?

Још као клинац сам волео да идем пешке и разгледам град. Све је деловало једнолично. Фасаде су увек исте боје, углавном сиве, а ја сам одлучио да разбијем то сивило и унесем му мало боје. Касније сам, мало по мало, почео да исказујем своја осећања и мишљење кроз рад на графитима.

Да ли се та једноличност налази само на улицама?

Хм, ја сам једноличност почео да примећујем прво на људима, а тек после на улицама. Зашто? Зато што сматрам да је сивило у људима изабрало и такве фасаде. Ја сам само хтео да обрнем ред, да им упропастим сиве фасаде и можда тиме обојим живот. Разбијањем монотоније се дешавају чуда.

Графити које си ти осликао налазе се свуда по граду. Како наши суграђани реагују на твоје графите?

Ух, било је свакаквих реакција. У последњих месец дана осликао сам неколико нових графита, старији рецимо најбоље знају где је и који нови графит освануо. Они помно прате шта је ново на улицама. Међутим, са годинама, ти старији ваљда почињу да се навикавају на овај вид уметности. Било је тренутака где ме похвале. (смех)

Који међу својим графитима би издвојио као омиљени?

Мој први графит. То је било још у основној школи, из бунтовности сам први пут узео спреј у руке и само хтео да га пробам. Скривао сам се од родитеља, другова, комшија. Тада нико није знао да је то моје и да сам ја то урадио.

графити

Годинама покушаваш да разведриш улице. Колико се, у односу на твоје почетке, стање променило? Јесмо ли ведрији?

Не видим лично неку промену набоље,;већина млађих генерација не ради ништа и не интересује се за неке конкретне ствари. Они који раде и труде се, нажалост су мањина. Покушавам увек да подржим било кога ко је одлучио да се бори за неку своју визију. Плашим се да ће квалитетни људи да оду из државе. Вероватно само одрастамо.

А шта нам је потребно за разведравање? Буђење младих?

Сигурно! Ја увек крећем од себе, кад радим нешто што ме испуњава, одмах се осећам боље и живахније. Млади треба да схвате да је најбитније радити оно што волиш, па макар и у слободно време. Тада човек постаје задовољнији собом, а боље собом ако већ не можеш бити задовољан светом.

графити

Твоја будућност?

Мој највећи циљ је да оставим траг и да ме људи памте по нечему. Имам доста интересовања тренутно и не знам који ће од њих преовладати. Али једно ми је најбитније, да то што радим буде савршено и најбоље могуће. Тренутно сав мој фокус је на томе да пронађем себи најбољу перспективу за будућност.

 

 

Ивана Кордић

Фотографије: Марија Ердељи

Facebook Comments