Ана Ђурић: Уметност није луксуз, већ потреба

Све девојчице сањају да постану балерине – а какав је свет праве балерине, откриј у нашем тексту.

Грациозна Ана на сцени Српског народног позоришта.

Тренутно спрема „Успавану лепотицу“ која је на репертоару у марту месецу, затим „Лабудово језеро“ у априлу, а у припреми је и премијера дечије представе „Пинокио“.  Млада балерина, Ана Ђурић, пред себе увек поставља нове изазове и циљеве како би наставила са усавршавањем. Ана нам прича колико је труда морало бити уложено да би се стигло до овако успешне тачке у каријери једне  балерине.

Последња у низу примљених награда је била „Годишња награда Српског народног позоришта“ за улогу Марине у балету „Грк Зорба Микиса Теодоракиса“ у кореографији Крунислава Симића. Шта је права награда за тебе – аплауз публике у до последњег места попуњеној сали или награде попут ове?

Ми играмо за публику тако да је аплауз и испуњена сала незаменљива награда. Посећеност говори о квалитету представе. С друге стране, награда која долази од струковних удружења је велика част сваком уметнику и још једна потврда квалитету и уложеном труду.

Помало је тривијално питање – која ти је улога омиљена? Уместо тога, да ли можеш да нам откријеш која је то улога која се разликовала од осталих које си играла, а која није морала нужно и да ти се свиди?

Свака улога се воли на посебан начин. Можда бих издвојила Оделију и Одету. Велики је изазов одиграти улогу из најпознатијег балета „Лабудово језеро“ у коме играте две девојке потпуно различитих карактера. Могу да издвојим и балет „Дон Кихот“, Китри која је весела, раздрагана, жива, духовита, технички брза и захтевна, врцава улога. А улога која се разликовала од свих досад одиграних која ми се у почетку није свидела, али морам да признам да сам је на неки начин заволела, је свакако Катарина Измаилова.

Генерална проба „Успаване лепотице“.

Иако улогу преносиш покретом, ипак ју је потребно дочарати и техником. Осећања је лакше приказати ако смо имали личних искустава кроз која смо већ доживели сличне емоције. Која је то улога за коју је требало додатно да се спремаш јер претходно ниси имала искустава која би ти била од помоћи при њеном изношењу?

У балету покретом причате причу. И техника и израз морају бити на завидном нивоу да би пренели публици осећања и да би се публика саживела са ликом. Драмске улоге у којима нисам имала лично искуство како бих га уткала у лик су Марина из балета „Грк Зорба“ и Катарина Измаилова из истоименог балета. То су трагични ликови у чији се живот умешала традиција, патријахална средина и очекивања друштва која су у супротности са њиховим духом, њиховом потребом да воле и буду са вољеном особом. Марина је позитиван лик који пркосећи традицији у име љубави губи живот, док код Катрине долази до сужења свести и она своју љубав брани убијајући сваког ко угрожава њену љубав. У њихове ликове сам улазила кроз литературу и проживљавајући њихов живот у мислима.

Балет је вид уметности који захтева много труда. Да ли си од малена знала у ком смеру желиш да се развијаш и чега си се одрекла да би била овде где си данас?

Играм од малена и не сећам се када сам почела, знам да је то било пре поласка у школу, и да су то биле приватне школице. Тек када сам уписала праву балетску школу схватила сам сву лепоту и тежину позива. Одрицања су велика, поготово ако у вашем граду немате средњу балетску школу – одлазак од куће са 14 година, живот у интернату, недостајање породице, нема ко да вас дочека када се вратите из школе, пропуштате најважнија породична окупљања… Играла сам премијеру на дан када се мој брат женио. У свету уметности или сте ухватили тренутак или је прошао неповратно поред вас.

Сви причају како је криза у земљи и када се треба негде стегнути каиш то се увек одражава на културу. Ипак, већ неколико пута ми се десило да кад желим да резервишем карту у позоришту кажу – распродато. Како то изгледа са друге стране? Да ли су сале у којима играш увек попуњене до последњег места или се криза провукла између редова за седење?

Уметност није луксуз, већ потреба, а када имате потребу, увек се пронађе начин да се она задовољи. На моје задовољство и задовољство целог ансамбла, наше представе су углавном распродате и тражи се карта више. Права уметност опстаје, она лечи душу, испуњава вас и улепшава живот.

Генерална проба „Успаване лепотице“ у којој Ана игра главну улогу.

Знамо да је код професионалних плесача каријера краћа него код других професија. Како планираш да наставиш да живиш кроз уметност када се твоја балетска каријера оконча?

Волела бих да се бавим педагошким радом, да своје знање и искуство несебично пренесем младим балеринама и да кроз њихову игру наставим живот балерине, тада из публике. По мом педагогу, Оксани Сторожук, видим колико је то одговоран позив, колико ми се несебично даје, колико проживљава и гради сваку моју улогу, њено задовољство, понос, као и бригу. Волела бих да и ја своје искуство пренесем младима.

Текст: Јелена Врцељ

Фотографије: Марија Ердељи

Facebook Comments