Никола Ћирић: Музика је врста магије

Никола Ћирић о музици, каријери, наступима…

Никола Ћирић

Никола Ћирић

Наизглед скроман и обичан момак, Никола Ћирић је завршио основну и средњу музичку школу у Нишу, родном граду, а мастерске студије на Академији уметности у Новом Саду. Посвећеност и велики таленат који је годинама развијао резултирао је постдипломским студијама на универзитету Моцартеум у класи професора Радована Влатковића – великана хорне у свету музике. Свирао је са најпознатијим именима музичке сцене, већ од 23. године налази се на сталној позицији соло хорнисте оркестра Београдске филхармоније као њен најмлађи члан, а у децембру 2017, само две године касније, одржао је заједно са својим професором Влатковићем концерт у Коларчевој задужбини у Београду. Савете за успех и инспирацију младима поделио је са нама.

Никола Ћирић

Још као дечак имао додира са музиком

Можеш ли нам описати почетни импулс који је резултирао жељом да се бавиш музиком?

У мојој породици је било две генерације музичара пре мене, али ја нисам имао неку идеју да бих у животу могао да се бавим музиком. Без обзира што сам још као клинац носио хорну кроз кућу пошто ми је тата био музичар, нисам желео тиме да се бавим. Неке друге ствари су ме интересовале кад сам био мали. Међутим, био сам седми разред основне школе када сам на телевизији гледао концерт Ђорђа Балашевића и био сам фасциниран харизмом коју тај човек поседује и пожелео сам да баш ја будем такав уметник.

На постдипломским студијама си имао прилике да радиш са једним од најпознатијих професора у свету хорне – Радованом Влатковићем. На који начин ти се мењало размишљање о музици и живот уопште након студија?

Управо тако се и мој живот дели – пре и после искуства рада са Радованом Влатковићем, и професионално и лично развијање моје личности. Зато што је то један човек који апсолутно својом харизмом и личношћу обузме и натера младог уметника да много другачије размишља и о музици и животу уопште. Сам боравак у иностранству у Аустрији, у Салзбургу – где је Моцарт рођен и на самом почетку деловао, много утиче на човека да крене да размишља на другачији начин – много студиозније и на начине о којима до тада нисам размишљао о музици – да је повезујем са другим уметностима.

Са каквим потешкоћама си се ти сусретао током студија?

Са разним потешкоћама, али данас не желим да их се сећам и уколико их је било, оне више не постоје из разлога што су преовладале неке много позитивније ствари у мом животу.

Никола Ћирић

Никола са својим ментором Радованом Влатковићем

Да ли мислиш да и у нашој држави „постоји слух“ за младе уметнике који се суочавају са потешкоћама?

Зависи из ког угла гледамо – ако посматрамо из угла студената сигурно има потешкоћа за њих и у финансијском смислу да пруже себи могућност одласка на семинар или било шта што могу да пруже себи млади из иностранства. Са друге стране, ако погледамо мало реалније – у овој земљи постоје професори који могу да пруже знање. Потребно је само створити ширу слику и могућност неформалнијег образовања уметника – тако да схвате да њихово знање могу да им пруже и прошире друге професори, а не само ментори и да генерално обогаћују своје знање и сами не очекујући увек помоћ од неког другог.

Шта мислиш о друштвеним мрежама? Колико су заступљене код младих, на који начин их користе и да ли имаш савет за њих, с обзиром да си ти веома активан приватно и пословно на готово свим популарним мрежама?

Живимо у ери друштвених мрежа и ко то не схвата много губи. Уколико размишљамо о развијању каријере у 2018. години, без друштвених мрежа остајемо ускраћени за добробит многобројне публике путем друштвених мрежа и то најчешће врло бесплатно уколико смо креативни. Савет за младе људе који се баве музиком и желе да промовишу своју уметност је нека једноставно направе своје профиле на друштвеним мрежама и повезују се са људима који су у иностранству. За почетак ће бити довољно да размењују видео клипове и стичу нова искуства и нова знања само у контакту са својим колегама из Европе и света који су исто тако жељни контакта са људима из разних делова света.

Никола Ћирић

На једном од многобројних концерата

Шта би издвојио као најинтересантнији или најсмешнији моменат до сада у каријери?

Када сам на такмичењу у Новом Саду на Сусретима лимених дувача стао јер сам заборавио нотни текст и поклонио се жирију и изговорио: „Извините, даље не можемо наставити.“

Можеш ли нам открити тајни састојак за рецепт успеха у музици? 

Будите једноставни, добро балансирајте између заната и уметности. Никада немојте помислити да сте само уметник или само занатлија због тога што ће се та жица по којој ходате једноставно затрести и ви ћете пасти дубоко у провалију. Никада немојте заборавити да је музика врста магије.

 

 

Вања Милаковић

Фотографија: Приватна архива

Facebook Comments