Андреј Барна: Какав си у спорту, такав си у животу

Када радиш оно што волиш увек је загарантован успех. Андреј Барна ти даје савете како да будеш најпре добар човек, а онда и пливач.

Андреј Барна

Андреј Барна: Највећи узор ми је Мајкл Фелпс.

Андреј Барна је двадесетогодишњи пливач из Суботице. Од своје девете године бави се пливањем, а тренутно је на студијама у Америци, где је наставио и своју пливачку каријеру.

‒ Овај спорт је другачији јер ту не постоје одређена правила, као на пример у кошарци где мораш да будеш висок да би био добар. У пливању ништа од тих правила не важи и управо је зато спрецифичан – започиње причу наш саговорник.

Највећи успех Барна је доживео у децембру прошле године, када је освојио пето место на Европском првенству. Пре тога је стизао на финале и полуфинале на јуниорским, светским и европским првенствима. Такође је добио и титулу државног рекордера.

‒ Моја велика жеља је да се домогнем медаље на једном од већих интернационалних такмичења, попут европских, светских, а и олимпијских игара. Угледајући се на свог узора, Мајкла Фелпса, надам се да ћу остварити своје жеље – наставља Барна.

 

Припреме за овај спорт су напорне, како сам каже, како физички, тако и психички. Понекад уме да буде и мање интересантан него што је то очекивано јер се за припреме проводе сати и сати у базену.

‒ Разлике у самим условима тренирања су неупоредиве код нас и у Америци, што је нажалост сурова истина. У Америци је управо све прилагођено и много ми је лакше да се бавим спортом, нарочито због већ поменутих услова – рекао је Андреј.

Овај млади Суботичанин је у децембру 2017.године био на Европском првенству у Данској, које му је уједно било и последње за претходну годину. Већ идући месец га очекује Конференцијско такмичење АЦЦ, на ком ће заступати свој универзитет. А одмах после тога, у марту, одржава се првенство свих колеџа у Америци. У топлим летњим данима Барна ће се такмичити на Европском такмичењу у Британији.

Добар пливач мора да има много различитих особина. Мора бити поштен, вредан, фер и увек позитиван, такође и тим играч. Међутим, када дође до саме трке, ипак мора да буде мало себичан и да верује у себе и своје способнсоти. Рекао бих да спорт гради човека јер каква си особа у спорту којим се бавиш ‒  такав ћеш и човек бити – закључује наш саговорник.

 

Сара Матковић

Фотографија: Приватна архива

Facebook Comments