Милан Ћосић: Песме настају из срца и у моменту

Док слушамо недавно објављени Град од соли, причамо са Миланом Ћосићем, фронтменом бенда Негде између.

Милан Ћосић

Милан Ћосић на саксофону

Милан Ћосић је двадесетшестогодишњи уметник који живи и ради у Новом Саду. У литерарним круговима познат је као аутор збирке поезије Кад ухватим тишину (са Николом Раусављевићем) и као члан дружине Међу нама. Наш је саговорник овога пута као фронтмен бенда Негде између и док слушамо њихову прву ауторску песму, Град од соли, разговарамо са Миланом о музици, бенду, песми…

Иако бенд постоји већ три године, ово је први пут да чујемо ауторску песму. Зашто тек сада?

Почетна идеја и јесте била да будемо само ауторски бенд. Када сам 2015. покретао целу причу, жеља ми је била да направим ауторски акустични састав. Међутим, чини се немогућим почети и успети само са ауторским песмама; њих можеш да пласираш онда када постанеш познатији и кад људи чују за тебе. Људи воле кад си познат и доћи ће на твоју свирку ако су чули за тебе. Наравно, основни мотив и главни покретач јесте љубав према музици и жеља да стварамо. Зато, на крају, све ово и радимо.

Песма је настала једног сасвим обичног јутра сасвим неочекивано, како си рекао, само је изашла из тебе. Који је онда одговор на питање како настаје једна песма?

Ми кад стварамо песму, имамо само једно у глави, тј. немамо у глави ништа. (смех) Имамо то само у срцу. Тек кад изађе из тебе, тек тада размишљаш шта је то, чему припада, да ли испуњава неке критеријуме. Песме настају из срца и у моменту. Нисам имао у плану да направим песму, нити сам знао да ћу тај дан да направим песму. А ето, каква је тог јутра изашла из мене, такву је данас слушамо. И није ни битно да ли она припада неком жанру и ком. Жанрови су ту само због те ситуације која сад влада на нашој музичкој сцени.

А каква је наша музичка сцена?

Сиромашна. Њој недостају људи. Имамо талентоване младе људе, али није таленат једино што чини уметника великим и успешним. Он мора пре свега да буде Човек. Нажалост, имао сам прилику да сарађујем са људима које је покретао искључиво новац, као и са онима који нису видели даље од свог мишљења. Они заправо не схватају суштину.

Шта је према теби суштина?

Суштина је бити Човек. Бити поштен, искрен, ценити друге људе, правити компромисе. Млад човек мора да има став, да га прати и стоји иза њега, али понекад мора и да попусти. Треба знати препознати тај тренутак. Није лако ни једноставно створити нешто, али кад имаш много воље и око себе људе са истим циљем и истим мотивима, онда је све оствариво.

Милан Ћосић

На снимању спота за песму Град од соли.

Пре неколико година, док си још био на самом почетку, да ли си помишљао да одустанеш од свега?

Био је моменат на почетку јер сваки почетак је тежак. Кад немаш простор, опрему, сталну екипу, поклекнеш и дође ти да окренеш леђа свему. Тешко је кад идеш у нешто сам. Међутим, захваљујући пријатељу и снази воље да се нешто уради, прође тај период слабости и сада, две године касније имам сјајне музичаре уз себе (Марко Ковачевић, Душан Обрадовић, Бранко Глувајић), снимања, свирке – сада живим музику.

Захваљујеш се пријатељу. Да ли су они ти који ти дају највећу подршку?

Наравно. Сви моји пријатељи су ми јако велика подршка и увек су ту за мене. Понекад видим у њиховим очима жељу да ми помогну иако су им у свету музике руке везане; то је само мој пут. Али уз њих и своју породицу све је, ипак, много лакше и значи ми веома то што их имам уз себе. Осим тога, морам да се захвалим и онима без којих реализација спота за песму Град од соли не би била могућа – то су City хостел, Alex fashion и Брош накит.

Ти си и аутор збирке песама која је недавно изашла. Има ли у бенду места за твоју поезију?

Поезија је други вид уметности. Она се само чита, у њој не мора да буде метрике, риме, хармоније. Иако критике кажу да моја поезија има мелодичност, другачије је. За мене, ипак поезија и музика иду једна уз другу. Не могу да се одлучим којој од њих две бих дао предност. Музика је моја прва љубав, а текст је порука коју желим да пошаљем.

Ако шаље поруке, да ли то значи да музиком може нешто да се мења – индивидуа, колектив, свет…?

Музика може да промени појединца. То је циљ сваког уметника – да допре до некога и тог некога наведе на размишљање. Ми желимо да се људи више воле и да се поштују. Када нас чује један, два, три човека, па они промене размишљање, па онда они утичу на друге, то је смисао нашег рада. Када променимо себе, променићемо свет. Свет само на тај начин може да се мења.

Један стих у песми каже знам да ћеш наћи ме онда кад пронађеш себе. Јеси ли ти пронашао себе?

Не могу да кажем да сам потпуно испуњен, али јесам пронашао себе и знам ко сам, шта сам и шта желим у животу. Нисам се још остварио у свему што желим, али полако, има времена, млади смо (смех).

Шта је оно што желиш? Знаш ли ко је Милан Ћосић за 10 година?

Он је један породични човек, који ради оно што воли, са људима које воли, који шири позитивну енергију и ужива у музици.

А бенд? Да ли видиш Негде између за десет година?

Свирамо на свим странама света (смех). Волео бих да се наш глас далеко чује. Неизвесно је време у коме живимо и због тога је тешко било шта са сигурношћу рећи, али то је оно што желим.

За крај нам остаје још да кажемо где публика може да вас чује ових дана.

Петком смо у Цагеру, 3. фебруара свирамо у Ладовини, па дођите. Увек нас негде има, негде између (смех). Нова песма се припрема, ускоро ћемо и њу моћи да чујемо, али о том потом.

 

Сања Ђукић

Фотографија: Марија Ердељи

Facebook Comments