Марко Мозетић: Волим романе које могу да живим

Марко је двадесетдвогодишњак који, у својим делима, преплиће стварно и нестварно.

Марко Мозетић – заљубљеник у писану реч

Млади Шапчанин, Марко Мозетић, студира Биомедицинско инжењерство на Факултету техничких наука, али у слободно време воли да се посвети књижевности. 2015. му је објављена књига под називом Уточиште, а тренутно ради и на свом другом делу. Свим књигољупцима препоручује неке од добрих писаца, као што су: Сања Домазет, Давид Албахари, Хорхе Луис Борхес, Вислава Шимборска и многи други.

Када се десила твоја прва жеља за писањем?

Моја жеља према писању се јавила једног децембра 2006. када је тата одлучио да прода ауто у којем сам се возио од рођења. Обузела ме је нека, тада несхватљива, а данас бих рекао – молска туга. И тако је настала моја прва песма.

Шта ти даје инсипирацију када пишеш?

Ембрион песме или приче може бити било шта. Једини услов је да то нешто буде довољно снажно, и тада речи саме пронађу свој пут.

Са којим писцем би најрадије написао књигу?

С обзиром на то да ја себе представљам као заљубљеника у писану реч, не верујем да бих се удружио са било којим писцем. Књигу бих написао са неколико својих пријатеља, које сматрам својом категоријом.

Огромна је снага написане речи

Постоји ли нека анегдота везана за твој рад?

Радо се сетим једне анегдоте, када је једина слободна тема на писменом задатку била Сећање је једини крај из којег не можемо бити прогнани. Ја, наравно, бирам ту тему, и пишем прву реченицу: ‘Роде су чудна бића.’ А друг из клупе гледа у моју вежбанку, и пита ме: ‘Коју ти тему пишеш? Ниједна није о родама.’

Које су све награде обележиле твој досадашњи успех?

На конкурсу Шабачке гимназије освојио сам прву и трећу награду за кратку причу, а наредне године трећу награду за песму и прву награду за причу. На Међународном фестивалу поезије „Душко Трифуновић“ освојио сам другу награду за песму. Такође, освојио сам и награду за уметност Универзитета у Новом Саду за књигу „Уточиште“.

Чега је све скуп твоја прва књига, какви су ликови у њој?

Садржи кратке приче, песме и кратку драму о Његошу. Књига је настајала спонтано за време средњошколских дана и прве године факултета. Што се тиче ликова и догађаја, најчешће их детерминише истовремено и стварно и нестварно.

Какво је твоје мишљење о квалитету читања код младих данас?

Формирајмо уточишта на основу питања – које дело је за тебе литерарни загрљај? И живимо у тим мајушним световима, тако ће нам бити лепше. Не дозволимо да билборди на вашарима књига утичу на нашу доследност…

Шта би поручио младим читаоцима?

Веома је важно ко им је особа од поверења, која им препоручује шта да читају, јер боље је прочитати једну Књигу него десет ‘књига’.

 

Постати рефрен уз који она зажмури…

                                                                                                                     Сара Матковић

Фотографија: Приватна архива

Facebook Comments