Вељко Драгашевић: Омладино, покрени се!

Кошарка важи за један од популарнијих спортова, где је тимска хармонија заиста важна. Млади Суботичанин Вељко открива своју причу о љубави према овом спорту.

 

Вељко Драгашевић је успешан двадесетогодишњи кошаркаш. Поред тренирања у клубу PVSK-Veolia, студира енглески језик и књижевност на Печујском универзитету. Последње две године он и његов тим били су прваци Мађарске у такмичењу за играче до 20 година. Ово лето провео је путујући и играјући са својом екипом и у Шри Ланци су постали четврти на свету. А сам Вељко је четврти рангирани 3х3 играч у Мађарској.

Како је све почело?

Вељко каже да је његова љубав према кошарци присутна још од најранијег детињства.

Одмалена сам био виши од осталих и тако сам се, гледајући ондашњу репрезентацију наше земље, заинтересовао за кошарку и нисам престајао све до данас – започиње причу Вељко.

За кратко време много успеха…

Док је играо у Србији, био је проглашен за најбољег играча Војводине. Након тога је добио неколико понуда из Мађарске и из Србије, од којих се једна од оних коју су дале наше комшије испоставила као најбоља.

Сматрам да нема велике разлике у тренирању код нас и у Мађаркој. Свака држава и сваки тренер имају своју одређену филозофију начина на који тренирају играче – објашњава наш саговорник.

Сви за једног, један за све

Тимски спортови, како каже Вељко, захтевнији су и напорнији од индивидуалних где зависиш сам од себе. Битна је сама хемија играча, а такође и комуникација на терену. Свако од играча има своју улогу на терену, а тренери су ту да уклопе играче и тако формирају најбољи тим.

Тренинзи су напорни, тренирамо два пута дневно и све то нам одузима доста времена. На факултет одлазим када сам у могућности, али ми професори дозвољавају да све надокнадим; веома цене спортисте.

Поглед у будућност

Вељкови циљеви су скромни. Желео би да заврши факултет и након добијене дипломе да се у потпуности посвети кошарци. Нада се да ће све тећи својим током и да ће бити срећан и задовољан својом каријером.

Технологија је данас почела да уништава децу, а она то морају сама и да схвате. Најпре млади, а онда и они старији треба да се покрену и раде на побољшању свог здравља и физичког развоја. Нама нико није давао предлоге када смо били мали, већ смо сви трчали на терене после школе. А надам се  да ће тако бити и убудуће са младима – закључује Вељко.

 

Сара Матковић

Facebook Comments