Илија Илић – живот испуњен музиком

Како изгледа живот младог музичара, чему тежи и шта сања, сазнајемо кроз разговор са кантаутиром Илијом Илићем.

Ilija Ilić (3)

Илија Илић

Илија Илић је млади музичар из Новог Сада, који пажљиво гради свој пут ка врху. Овај кантаутор за Омладинске новине говори о својим песмама, извориштима и покретачима, али и најављује предстојеће вече поезије, посвећеном његовом стварању.

Обично на почетку замолимо саговорнике да се присете тренутка када су схватили какве жеље, али и могућности горе у њима. Како је то изгледало у твом случају?

У мојој породици има још музичара, па се мој додир са њом заправо односи на моје најраније детињство. И мој отац је музичар и по узору на њега, још као дете сам волео да свирам и певам. За осми рођендан добијам прве бубњеве, а у 14. години оснивам први аматерски бенд који је носио симболичан назив – Наследници – будући да смо сви који смо га чинили били деца музичара. Убрзо након свирки са бендом одлучујем да наступам као Илија Илић и тако заправо све почиње.

Од тих почетака, па до данас, ти си једним делом и остварио свој сан. Неколико фестивала, али и албума је иза тебе. Када се сад осврнеш, како ти се чине досадашњи успеси?

Срећан сам што имам привилегију да дан започињем и завршавам радећи оно што волим. Од награда на фестивалима, до спотова и албума за ПГП РТС, као и писања текстова за своје колеге, заиста се не могу пожалити на оно што сам досад доживео и достигао. У међувремену сам и основао студио и на тај начин проширио домене свог рада, а баш ових дана у току је промоција нове песме.

Ilija Ilić (1)

Илија Илић у разговору са главном уредницом.

Да ли је на том путу било момената када си мислио да је сав тај труд бесмислен и да треба одустати од борбе?

Наравно, то је саставни део сваке борбе. Није било лако, посебно када сам први пут снимао и сам, пратећи свој сан, дошао у Нови Сад. Међутим, будући да је студио у ком сам тада снимао променио локацију и преселио се у Београд, и ја сам морао на ново путовање. Нов, велики град, за једног младог момка из унутрашњости носио је многа искушења и изазове, али и нова знања и сазнања, што је заправо и најдрагоценије. У мојој природи није да одустајем и мој циљ јесте и увек ће бити музика.

Шта је заправо музика? Како би је дефинисао?

Музика је емоција. Пренос емоција. Деловање на човека. Кроз музику сам упознао себе. Музика ми је омогућила нова искуства, али и нова знања. Кроз стварање изражавам себе, кроз извођење делујем на публику, а опстајањем у овој индустрији заправо учим много о разним стварима, свему ономе што нам свакодневица и ново време намећу и све то, посредно или непосредно, доноси ми музика.

Ilija Ilić (2)

Илија Илић свакодневно ствара у свом студију.

Спомињеш свакодневицу – како ти се чини музички избори младих данас?

Чини ми се да смо сведоци времена у коме су млади све несамосталнији у одлучивању и све лакше прихватају оно што се на тржишту пласира. Без много критичког размишљања, са лакоћом прихватају оно што је најдоминантније, а вероватно ни сами не знају зашто су им избори такви какви јесу. То је онај чувени одговор на питање шта слушаш – све.

Међутим, на младе можемо утицати и приређивањем садржаја који ће им приближити уметност, а један од таквих је и твоје предстојеће поетско вече. О чему се заправо ради?

Јесте, припремамо једно уметничко вече у коме ће публика моћи да ужива како у поезији, тако и у пријатној музици и интересантној фотографији. Ово је први пут да тако нешто организујем, а идеје су се родиле када сам упознао момке из дружине Међу нама. У Културном центру ће 9. новембра бити приређено поетско вече у оквиру ког ће Никола Раусављевић читати стихове мојих песама, ја ћу га пратити на клавиру, а све то ће пратити изложба фотографија Марије Ердељи са темом стварања, као и гитара Милана Ћосића. Почетак је у 19 сати, а улаз слободан и надам се да се видимо у што већем броју.

Почели смо са присећањима, а завршићемо са плановима. Ко је Илија Илић за десет година?

Исти овај који је данас, само искуснији, са више успешних пројеката и концерата иза себе. Ја већ живим свој сан, а то је сваки дан испуњен музиком и дешавањима из музичке сфере. Трудим се да сваки дан учим и да се угледам на уметнике какав је рецимо Раде Шербеџија. Ево, рецимо, неки не толико дугорочни циљеви били издавање књиге песама и један већи концерт. То је оно чему ћу првом тежити у наредном периоду. А за десет година? Видећемо се тада, па ћу ти онда одговорити – тада ћу дефинитивно боље знати.

 

Сања Ђукић

Фотографија: Марија Ердељи

Facebook Comments