Љубиша Шљивић: Колико год сулудо деловао, твој сан је остварив!

Један бицикл, седам држава, један сан и велико срце. Ово укратко описује подухват двадесеттрогодишњег Љубише Шљивића који је одлучио да бициклом превали дугачак пут до Шпаније како би јавности скренуо пажњу на тешке услове у којима живи бака Живана Ђоловић са својим унуцима и којима је потребна финансијска помоћ.

Ljubiša Šljivić

Љубиша Шљивић

Овај студент Економског факултета у Крагујевцу доживео је велику пустоловину, али није одустао. Стигао је до Барселоне и успео у свом циљу – прикупио је део средстава за баку Живану.

И поред тешких деоница, недовољне опремљености и препрека, моменти када је напустио Србију, први пут посетио родно село и видео таблу Шпаније, описује као оне који одузимају дах. Када би седео на врху планине и посматрао удаљена брда која је прешао потпуно сам, јављале би му се помешане емоције – недостајање блиских људи и срећа јер је сваким кораком све ближи циљу.

– Изузетно сам везан за породицу, пријатеље, град, земљу и свој народ, тако да сам у глави водио велику битку. Али опет, ово је био мој сан, знао сам да се овакве авантуре раде једном у животу и увек сам понављао себи  зашто сам пошао и шта желим да остварим, тако да ми је то давало снагу да наставим када би дошло до психичког умора.

Љубиша додаје да физички напор није много осећао јер је обећао себи да ће потпуно уживати у том путовању. Када би осетио велики умор, сишао би са бицикла и пронашао леп поглед и тада би одмарао.

Након таквог подухвата и повратка у Србију, како је текао процес прилагођавања свакодневници?

Првих дана ми је било чудно. Дуго нисам имао ништа од основних ствари из живота и онда, одједном, ту је све као пре. Моји људи, улица, кревет, нормалан оброк, туширање, пуњење телефона без мољења странаца… све су то ствари које много много више ценим сада него пре одласка на пут.

На који начин ти се живот променио откад си се вратио?

Једна од највреднијих ствари које вам остану након оваквог подухвата јесу познанства. Редовно сам у контакту са великим бројем људи из разних сфера живота. Доста људи ме је и контактирало јер би направили сличан подухват, али им је проблем „А шта ако?“, па им помажем колико могу да пређу ту „баријеру у глави“ и надам се да ће остварити шта желе. Након ове авантуре, доста сам смиренији, пажљивије доносим одлуке, још више ценим оно што имам у животу и гладнији сам нових предела, земаља, познанстава него икада пре.

Ljubiša Šljivić 1

Љубиша Шљивић

Упознао си пуно људи из других држава и видео како функционише живот ван Србије. Да ли планираш да останеш у њој и где видиш своју будућност?

Једино бих могао да направим неко поређење живота са Шпанијом. Доста је опуштена атмосфера, људи су пријатни. Нисам ни у једном тренутку видео неки преки поглед, нити сам се осећао непријатно, што је и код нас случај када су странци у питању. Када су остале земље у питању, дефинтивно нису „моја шоља чаја“. Доста је хладна атмосфера. Но, током пута сам научио да ништа не можеш планирати са сигурношћу, тако да иако бих волео да останем у Србији, још је рано говорити.

Планираш ли да једном у будућности поновиш овакав подухват и где би у том случају ишао?

Има доста дестинација у Европи које бих волео да обиђем, па ако се неке коцкице сложе као за ово путовање, дефинитивно ћу преломити преко ноћи и упустити се у још неку авантуру. А свима који би се упустили у слично, саветујем да појуре свој сан. Ја сам сад видео да, ма колико нешто сулудо и невероватно деловало, оствариво је.

Тина Натарош

Фотографија: Приватна архива Љубише Шљивића

Facebook Comments