Алекса Станковић: ВОЛОНТИРАЊЕ ЈЕ ОНО ШТО ВАС ИЗДВАЈА

Колико младих има прилику да води организацију, потписује уговоре и има свој тим људи? Свако, уколико има храброст и жељу да се упусти у ту авантуру.

Ову прилику искористио је пре годину дана Алекса Станковић, двадесетдвогодишњак из Оџака који је данас председник локалне канцеларије органзације АIESEC у Новом Саду. Упркос томе што и ради и има мањак слободног времена, са својим тимом од шест људи који чине извршни одбор, води читаву канцеларију која има од 50 до 80 чланова и заједнички омогућују младима да иду и дођу на праксе у Србију и тиме развијају себе и испуњавају свој потенцијал.

Aleksa Stamenković

Алекса Стаменковић / Фото: Марија Ердељи

Детињство је посветио спорту, али је након поласка на факултет пошао корацима старијег брата и ушао у волонтерску организацију АIESEC. Тада започиње своје путовање које му је изменило живот, донело нова познанства, вештине и виђење живота.

Шта подразумева бити председник једне локалне канцеларије?

– Бити председник локалне канцеларије значи одговорност према читавој организацији, свим члановима и извршном одбору који са мном осмишљава стратегију и план како би све функционисало. Наш циљ је да свима обезбедимо квалитетно искуство, да спознају срж АIESEC-а и нашу мисију. Такође, бринем о финансијама и партнерима са којима сарађујемо, а то су, између осталог, факултети и организације.

Како решаваш проблеме у тиму?

– Трудим се да их увек решавамо заједно, разговором и дискусијом јер је више глава  паметније од једне. Договор је најбитнији, па је тако битна отворена и константна комуникација између мене и извршног одбора, али и остатка канцеларије.

Како усклађујеш остале обавезе са вођењем канцеларије?

– Током овог искуства сам посебно развио тајм менаџмент и приоритизацију. Истина је да немам пуно слободног времена, али гледам да све уклопим у 24х. Постоје тачно одређени дани у недељи када радим, дани када извршавам задатке везане за АIESEC и дани када се дружим са пријатељима.

Који су највећи проблеми са којима се сусрећеш?

– Велики је изазов радити са извршним одбором, али и бринути о свим процесима који се морају реализовати да би канцеларија опстајала и пружала свима максимално АIESEC искуство. Ми смо попут средњег предузећа које барата реалним средствима и сарађује са озбиљним партнерима, а то је у нашим годинама једнако узбудљиво колико и стресно.

Шта би издвојио као највећи успех током свог председничког мандата?

– Отварање АIESEC-а у Суботици. Пре 34 године они су отворили канцеларију у Новом Саду, али због одређених проблема, угашени су 2012. године. Ми смо им узвратили, а овог лета две практиканткиње из Кине биле су на размени у Суботици где су имале прилику да раде на друштвено-одговорном пројекту.

На који начин волонтирање мења живот?

– Схватио сам шта је оно чиме желим да се бавим у животу и упознао сам невероватан број сличних и амбициозних људи са енергијом и жељом да мењају и утичу на свет око себе. Иако нисам напустио Нови Сад, упознао сам и преко 100 људи из 30 различитих земаља, тако да су познанства и људи дефинитивно највећи бенефит волонтирања. Такође, разна истраживања су показала да послодавци посебно цене младе који су се током студирања бавили ваннаставним активностима и тако стекли вештине и знања која иначе можда не би.

Тина Натарош

Фотографија: Марија Ердељи

Facebook Comments