Крај студија – синоним за страх и узбуђење

Током студирања дипломирање је коначни циљ, али је уједно и извор највећег страха и неизвесности. Диплома је метафора преласка у живот одраслих и суочава нас са питањима попут ,,Уписати мастер или се запослити?’’, ,,Отићи на праксу или се вратити кући?’’, ,,Које сам све прилике пропустио током студирања?’’ и слично. Завршетак основних студија јесте фрустрирајућ, пун притисака и очекивања која вам једнако постављају други колико и ви сами себи, али овај период не мора нужно бити застрашујућ уколико се добро припремите за њега.

Припреме за мастер заправо почињу оног дана када сте уписали основне студије. Потрудите се да бар 50% онога што радите током ове четири године, буде вредно помена у вашој биографији. Иако ће за мастер у иностранству већу превагу однети ваша апликација, у Србији на ваше рангирање утиче и пријемни испит, али и успех стечен на претходном нивоу студија. Волонтирања, учествовање у истраживањима и размене увек ће вас чинити погоднијим кандидатом од некога ко у свом CV-у нема ништа од наведеног, а такође ће вам помоћи и уколико сте одлучили да се након основних студија запослите.

Што активнији будете у току студија, то су вам шансе веће након дипломирања

Док пријаве за мастер у Србији почињу у септембру, за иностранство је то најраније октобар, а најкасније јул. За оне који не успеју да се упишу на буџет, школарину ће у Србији платити од 70.000 до 200.000 динара, док се у иностранству цене крећу од 750 до 15.000 евра. Уколико се одлучите за иностранство, највише ћете новца потрошити на смештај, а стипендије страних универзитета можете добити преко организације Еразмус Мундус или Фонда за младе таленте Републике Србије.

Према извештају Инфостуда од прошле године, међу најтраженијим занимањима су продавци, комерцијалисте, менаџери продаје и извоза, као и најчешће спомињани, стручњаци из ИТ области.

Своје планове и искуства поделили су са нама апсолвенти и дипломци.

Апсолвенткиња Заштите животне средине на Факултету техничких наука у Новом Саду, Тања Кешељ, отишла је у САД преко програма Work&Travel након четврте године студија, а одлазак би препоручила свакоме ко има жељу за новим искуствима.

 – Нисам имала алтернативу пошто сам подсвесно веровала у свој одлазак преко. Да нисам успела тада, пријавила бих се касније на мастеру. Одласком у Америку сам добила незаменљиво искуство и промену у размишљању. Упознаш другачију културу, менталитет људи, осамосталиш се и радиш на себи сваки дан – рекла је Кешељева.

Тања Кешељ / Извор: Приватна архива

Дипломац Више пословне школе у Новом Саду, Далибор Савурдић, по завршетку се запослио у породичној фирми, а на ову одлуку утицала је чињеница да није могао да пронађе посао у струци.

– Одмах сам се пријавио на Биро за запошљавање и текли су месеци јављања на огласе сличних занимања, али одговоре најчешће нисам добијао. Када бих и добио одговор, рекли би ми да ће ме позвати, али се то никад не би десило – објаснио је Савурдић.

Далибор Савурдић / Извор: Приватна архива

Апсолвенткиња Психологије на Филозофском факултету у Новом Саду, Тања Тривковић, планира да се након дипломирања запосли, али пре тога ће отићи на праксу јер сматра да је неформално образовање непроцењиво.

– Већ претражујем које могућности за праксу ми се нуде током овог лета како бих стекла што релевантније искуство пре него што се упустим у пословни свет. Верујем да су све информације у вези са мастер програмима, праксама и запослењем, доступне на интернету. Уколико оне и нису најтранспарентније, на нама је избор да ли ћемо се потрудити мало више и отворити још једну страну у претрази која нам може променити живот – закључила је Тривковићева.

Тања Тривковић / Извор: Приватна архива

Тина Натарош

Фото: Марија Ердељи

Facebook Comments