Волим да испитујем своје границе

Двадесетседмогодишња Суботичанка Нора Тркља се успешно бави атлетиком већ дуги низ година. Још као средњошколка започиње своју причу у овом спорту, а многобројне награде и пехари налазе се данас у њеном власништву. Нови државни рекорд забележила је у мају на Државном првенству у ултрамаратону на 50 км.

Моја прича о атлетици је почела на мору. Прве савете сам добила од маме која се такође бавила атлетиком у младости, тако да имам ту црту и у генима. На почетку сам трчала само Београдски полумаратон две године заредом. Почетком 2015. године на интернету сам видела рекламу за полумаратон на Палићу, као и то да је он део групе од 5 трка у оквиру Елите15 лиге. Прва од тих трка био је Панорама полумаратон на кеју у Београду. Ту сам упознала Тому Милановића, особу која ће одиграти касније велику улогу у мојој тркачкој причи. На Палићу сам освојила 3. место. Мој први цео маратон – Ноћни маратон 2015. године на Сунчаном кеју у Новом Саду, где сам освојила прво место – започиње Нора.

Неки од резултата које је чине посебно поносном су и друго место на Државном првенству у полумаратону 2016. године (Апатин) и друго место на Државном првенству маратону 2016. године (Нови Сад), као и прво место на Државном првенству на 50 км, обарање државног рекорда и пласман на Светско првенство на 50 км. Такође четвртво место, а прво од жена из Србије, на Београдском маратону 2016. Као и четврто место на Београдском маратону 2017. године. Ускоро је очекује и маратон на Тајланду.

Дарко Хинић Фото

– Жеља ми је да истрчим маратон испод 3 сата на јесен, а такође и да још мало поправим време на полумаратону. На крају јесени одржава се Светско првенство на 50 км, ту ће ми свакако бити жеља да постигнем што бољи резултат – додаје Нора.

Атлетика за Нору не представља никакав напор и веома успешно усклађује свој посао и тренинге. Осим што је успешна у спорту, она је и на путу да постане једна од наших најбољих научника на пољу физике, из које тренутно пише докторат. Запослена је као истраживачица, а један део свог радног времена посвећује студентима.

– Физика је некако одувек била нешто што ме је вукло себи. Наука је као игра, а лепо је имати посао у коме можеш да се играш, упознајући природу и покушавајући да одгонетнеш њене законитости.  Наука је светски посао, сви физичари на планети, које се баве истом облашћу, најближе су колеге  – каже Нора и додаје да јој рад са студентима посебно прија.

На питање шта јој помаже да иде напред, Нора одговара да су то пре свега упорност, вера у себе и своју снагу и енергију, љубав према животу, природи и свакако подршка породице и дечка.

– Већину ствари које радим, трудим се да урадим максимално добро колико могу у том тренутку. Волим да видим резултате свог труда, да видим напредак. Маратон, а поготово трка на 50 км, јесте борба са самим собом. Волим да испитујем своје границе, да изазивам саму себе и видим колико могу, да максимално осетим живот у свом телу. Овде морам да поменем и свог пријатеља Здравка Мишовића који је најбољи организатор тркачких путовања у региону и који је пре свега добар друг, подршка и увек ту за квалитетан савет – закључује Нора.

Сара Матковић

Фото: Приватна архива

Facebook Comments