Свако од нас је главни јунак своје приче

По занимању је професорица немачког језика, која се у слободно време бави превођењем романа. Kао студенткиња била је једина стипендисткиња из Србије на курсу на Дипломатској академији у Бечу 2012. године, свира виолончело и клавир, обожава да кува. Однедавно је мама и каже да покушава да нађе начин да избалансира приватни и професионални живот. И поред свих обавеза налази времена да открива нове таленте које поседује. Сандра Жарковић је на интернету у форми блога поставила свој роман првенац под називом „Порука“, а у разговору нам открива више о идеји, мотивацији и порукама које њено дело носи.

Како си дошла на идеју да напишеш ову књигу?

Једном приликом пронашла сам мамин споменар из средње школе и тек тада сам схватила да постоји и „мамин свет“ пре мене, да је и она била тинејџерка. Управо тада, у лето 2009. почео је да се развија Фејсбук и повезала сам се са неким старим друштвом. Услед свега овога јавила се жеља за писањем о ономе што ме окружује и тако је почела да настаје првобитна верзија романа.

Да ли су у књигу уткани елементи твог живота, неки догађаји коју су ти се десили док си је писала?

Само једним делом, највећи део књиге је плод моје маште у комбинацији са инспирацијом која је проистекла из слушања различитих песама. Неке су евергрин, као на пример „Paradise city“ од Guns N’Roses, „Песма за Есму“ од Бијелог дугмета, „Живиш у облацима“ од Здравка Чолића. Неколико година касније одлучила сам да поједине делове књиге мало допуним. Тада сам у њу унела стихове песама новијег датума као што су „Mykindoflove“ од Емели Санде, „Неко те има ноћас“ од Ван Гога, итд.

Зашто си одлучила да је објавиш баш у бесплатној онлајн форми?

По мом мишљењу данас је мали број младих који у слободно време читају књиге, а још је мањи број људи који би издвојио новац за роман неафирмисаног аутора. С обзиром на то да свако од нас поседује смартфон и да дневно одвојимо барем неколико минута да проверимо шта раде наши „онлајн пријатељи“, помислила сам да би овакав вид публикације учинио књигу доступном широј публици, што је и био мој циљ приликом објаве мог првог романа.

_emp3785

Шта је утицало на твој књижевни укус и правац?

Читала сам много у средњој школи, лектире, белетристику, све што ми је „падало под руку“. За време студија, мој књижевни укус зависио је од (подужег) списка лектире. То ми је дало теоријску основу, на којој ћу даље градити свој стил и правац. Још увек сам далеко од онога што бих желела да постанем.

Која је порука коју би желела да публика осети читајући твоју књигу?

Сви ликови у роману у себи носе поруке. Огњен и Лидија су пропустили шансу да кажу своју поруку на време, Матео и Маријана се двоуме да ли да је пошаљу. Карлос Руис Сафон, модерни шпански писац, је рекао да су „књиге огледала у којима видиш оно што се већ у теби налази“. Надам се да ће сваки читалац, добити своју индивидуалну поруку. Једна, која је по мени универзална, је да смо сви повезани.Свет је постао мало место. Свако од нас је главни јунак своје приче, али сви ми смо споредни ликови у животним причама других људи. Никада не знаш какав ураган ће покренути замах крила твоје изречене или прећутане поруке.

Ми смо књигу прочитали и зато са правом можемо рећи да је вредна вашег времена и да ћете у њој уживати. Један клик овде  и тренуци лепе речи могу да почну!

Јелена Врцељ

Фото: Марија Ердељи

Facebook Comments