Средњошколац из Београда најбољи млади научник света

Ђорђе Огризовић је османаестогодишњак који похађа четврти разред природно – математичког смера Треће београдске гимназије. Посебан је, по много чему. Са својих 18 година, освојио је другу престижну награду ове године за свој проналазак. Светска организација за заштиту интелектуалне својине наградила га је за јединствени проналазак који је већ добио златну медаљу на 23. Светском првенству младих научника у Румунији. Реч је о пројекту пречишћавања воде загађене фенолом процесом хидродинамичке кавитације. За читаоце Омладинских новина присетио се како је све кренуло.

Како су текле твоје припреме за Светско првенство младих научника у Румунији?

Припреме су биле веома озбиљне и дуго су трајале. Овим истраживањем сам почео да се бавим током другог разреда. Првобитно сам размишљао о теми и онда је уз помоћ ментора уобличио. Затим сам у Рударском институту извесно време изводио истраживања. Најтеже је било пред само такмичење када смо скоро свакодневно, дуже од месец дана, увежбавали презентације истраживања које смо излагали на овом светском такмичењу. Овом приликом бих се посебно захвалио свом ментору, проф. др Боривоју Аднађевићу, без чије помоћи ово истраживање свакако не бих могао да изведем.

Шта је у твом пројекту било пресудно да се у Србију вратиш окићен златном медаљом?

Пре свега мислим да је пресудна била тема којом се бавим у истраживању, с обзиром да је актуелна. Фенол се годишње произведе у великим количинама, а смртоносан је по човека при веома ниским концентрацијама. Због озбиљности овог проблема у пречишћавању воде од фенола користе се бројне методе, али оне имају различите недостатке, као што су висока цена, лоша ефикасност и неселективно пречишћавање. Метода хидродинамичке кавитације се показала као ефикасна метода у решавању овог глобалног проблема.

Које три карактерне особине би издвојио као заслужне за твоје ново звање – најбољи млади научник на свету?

Звање најбољег младог научника на свету ми годи, али надам се да ћу у животу тек постати научник, сада се само бавим оним чиме волим. Три особине које бих издвојио, а које су заслужне за око сто освојених награда су: јака воља, упорност и посвећеност.

На који начин пробудити жељу међу младим људима да се баве науком?

Пре свега је потребно променити мишљење да је наука нешто тешко, компликовано и неразумљиво. А такву слику је потребно мењати код нас младих. Друго, потребно је медијски испратити рад организација које се баве промоцијом и увођењем младих у науку. Издвојио бих Регионални центар за таленте Београд 2 и директора Николу Срзентића, који је овој мисији апсолутно посвећен

15033761_1804731679749698_2101854073_n

Шта је оно, што ми као појединци, можемо учинити да подигнемо свест о екологији у Србији на виши ниво?

Заштита животне средине не почиње од неке мултинационалне компаније или државе, већ од појединца који мора бити свестан да угрожавајући животну средину штети пре свега себи и својим потомцима, па тек онда и другима. Стварно је важно да се, уколико је то могуће, отпад рециклира, да се отпаци одложе на за то предвиђено место, да се штеди електрична енергија и поготово вода.

У ком смеру ће тећи твоје образовање након завршене средње школе?

Након завршених основних студија у Београду, волео бих да мастер и докторске студије упишем негде у иностранству. Желим да својим будућим радом допринесем залагању наших истраживача и професора, и помогнем им у њиховом и нашем напору да очувамо квалитет и количину пијаћих вода у Србији.

Имаш ли неке идеје за нове пројекте и истраживања?

Да, наставићу да се бавим истом облашћу, пречишћавањем воде, а о својим идејама ћу разговарати са ментором и верујем да ћу успети да и ове године изведем истраживање. Радујем се новом истраживачком процесу и свему што он доноси.

Јелена Драпић

Facebook Comments