Волео бих постићи још много!

Двадесеттрогодишњи Саша Лампаш је успешни powerlifter који својим резултатима шаље поруку да треба непрестано да се трудимо и боримо свим силама за жељени циљ. Млади Суботичанин иза себе има сјајне резултате у јуниорској и сениорској категорији. Такође је ове године, на jубиларном 20. Отвореном првенству Вршца, успео је да постигне најбољи резултат и постане aпсолутни победник са највећим подигнутим теретом на такмичењу. Зaхваљујући тој титули Саша је био део и „Arnold Classic Europe” такмичења у Шпанији. Саша студира на Београдском универзитету, а спортом се бави од своје девете године. Овај успешни младић за Омладинске новине каже како жели да напредује још више, посебно у powerliftingu јер је то спорт који га описује у потпуности.

Пошто је powerlifting помало непознат спорт за наше пределе, откриј нам које су његове главне карактеристике?

Powerlifting је спорт снаге и има три дисциплине а то су: чучањ, bench press и мртво дизање. Такмичари се често називају лифтерима што у грубом преводу значи дизач. Лифтери могу да се такмиче у две категорије: са опремом или без ње. Гледа се тотал, као укупан збир подигнутих тежина на основу чега се упоређују такмичари. Током целе године кондиција се мора одржавати минимум на 70%. Битно је нагласити да снага долази са годинама, па спортисти своју најбољу форму постижу тек око 3035 године.

privatna-arhiva-2

Шта те је подстакло да тренираш powerlifting?

Упоредо сам тренирао фудбал и кикбокс и у оба спорта сам био успешан. Свугде сам био физички надмоћнији у односу на остале спортисте, па су ми због тога многи сугерисали да покушам неки од спортова снаге. Тако је и било, пре годину дана сам први пут изашао на такмичење у powerliftingu и одмах сам освојио медаљу, због чега се појавила још већа глад за успехом.

Ове године први пут у историји Powerlifting савеза Србије, наши такмичари су учествовали на „Arnold Classic Europe” такмичењу у Шпанији. Репрезентацију Републике Србије је представљао твој тим како си задовољан резултататима које сте постигли на такмичењу?

Да, ове године се први пут репрезентација Србије појавила на најпрестижнијем такмичењу у целом свету. Сам назив „Арнолд“ већ све говори. Александра Аранитовић је освојила четврто место, Милан Смиљанић осмо, а Вања Штеванов је био седми. Нажалост, ја сам се повредио пред такмичење и због тога сам се зарекао да ћу се од следеће године још боље спремити, али, наравно, много опрезније.

Какав значај за тебе има то што си био део тако великог такмичења, као и претходне награде?

За мене је ово велико искуство јер се тамо појављују најјачи људи. Био сам најмлађи такмичар, што је веома битно јер се као најмлађи већ такмичим са људима који су у овом спорту по десет и више година. Једном сам направио и мали преокрет, што се иначе не дешава у теорији, а то је да сам као јуниор био најјачи и да сам чак и од сениора имао боље резултате. За мене је то био велики подстицај да наставим даље. Сада ћу се прво опоправити од повреде и посветити време факултету, а следеће године нападам још јаче. Волео бих постићи још много!

У току уобичајеног тренинга или такмичења, који ти је најдражи тренутак, тренутак у ком схватиш да си срећан што тренираш баш powerlifting?

Сваког дана сам срећан јер се бавим ретким спортом и јер се разликујем од људи око себе. Где год да се појавим, изазивам дивљење. Осим тога, за мене је сваки тренинг изазов јер увек желим више.

Кристина Ивковић Ивандекић

Facebook Comments