Живот је игра

Док рачунар учитава Лигу легенди српски гејминг тим се припрема за још једну победу. Посебно концентрисан је наш капитен Алекса Станковић, један од првих српских професионалних играча електронских спортова. Иако има само двадесет година, Алекса увелико ниже успехе, а ове године је потписао и свој први професионални уговор са екипом VaevictisEsports из Русије.

Када и како си почео да играш Лигу легенди?

 Лигу легенди сам почео да играм у осмом разреду основне школе. Два друга су ме некако наговорила да је инсталирам и играм с њима. Након прве партије сам обрисао игрицу и рекао да је јако лоша у поређењу са Дотом коју сам тада играо и да је никад више нећу играти! Неколико месеци касније, друг је преспавао код мене и јако му се играо ЛоЛ тако да је скинуо игрицу на мој компјутер и одиграо две партије које су се мени веома свиделе и тада сам и ја почео да играм редовно.

Шта издваја ову игру од осталих?

У односу на остале игрице Лигу легенди издваја приступачност игре и такмичарски део. ЛоЛ може свако да игра, али сматрам да је на професионалном нивоу ипак најтежа игрица овог жанра, пре свега због брзине и вештине која је потребна. Један од битних фактора јесу сталне промене у игри. Свакe две недеље излази нова верзија која садржи ситне измене, док се једном годишње добар део игрице мења и припрема за нову сезону. Лол је игра у којој је конкуренција највећа. Такмичарски део је јако добро развијен и многи се боре за место на професионалној сцени.

На који начин се припремаш за мечеве и колико вежбе је потребно?

За професионалне мечеве се припремам тако што сазнам што је више могуће о својим противницима, добро размислим о информацијама које сам прикупио, а затим се трудим да се опустим и не размишљам ни о чему да бих, када меч почне, могао да размишљам искључиво о игри. Вежбе је потребно доста, зависи од особе до особе, али оно што је сигурно јесте да је потребан континуитет у игри, јер се и после краће паузе испада из форме.

 Који успех би издвојио као свој најдражи?

Дефинитивно бих издвојио успех који сам постигао за репрезентацију Србије на IeSF-u (Internationale-SportsFederation) 2015. године.  Не постоји већа част од тога да представљате своју земљу на интернационалном турниру и освојите 3. место и да будете део свеукупног успеха репрезентације која је освојила цео шампионат захваљујући Милошу Перовићу који је заузео прво место у игрици Heartstone.

Фото: Приватна архива

Фото: Приватна архива

Koји је циљ коме тежиш?

Циљ којем тежим у својој игри је да будем константан и да емоције не утичу на моју игру. Доста сам радио на томе, али и даље нисам успео да то доведем до савршенства и с времена на време допустим да емоције утичу на начин на који играм, а са тиме се доста играча сусреће.

Који су твоји даљи планови када је реч о каријери професионалног играча?

 Моји даљи планови јесу да наставим да играм докле могу и да се држим руске професионалне лиге, али под условом да уз играње могу да наставим да студирам. Волео бих да заиграм на европском или америчком LCS-u (LeagueofLegendsChampionshipSeries), али као што сам већ рекао, конкуренција је превелика.

Шта би саветовао играчима који би желели да постану професионалци?

Саветовао бих им, пошто су то претежно млади људи, да се труде и уче на својим грешкама. Професионални играч се не постаје преко ноћи и за то су потребне године игре, а током тог периода школа би требало да буде приоритет, све док не дођете до неког високог ранга и не будете сигурни да заслужујете да играте професионално.

Ђурђија Лукић

Facebook Comments