Желим да будем пример младима који размишљају да оду из земље

Млади Бањалучанин Далибор Ђукић недавно је стекао најпрестижније звање за једног уметника који је цео свој живот посветио музици. Постао је први доктор композиције у Републици Српској, а докторски уметнички пројекат одбранио је на Факултету музичке уметности Универзитета у Београду. Своје музичко образовање градио је постепено, завршио је Нижу и Средњу музичку школу „Владо Милошевић“, смер Хармоника. Након завршене Академије уметности Универзитета у Бања Луци, на студијском програму Музичка уметност, смер Композиција, 2009. године у класи проф. мр Срђана Хофмана уписује докторске студије на Факултету музичке уметности Универзитета у Београду, које завршава са изузетним успехом. За читаоце „Омладинских новина“ присетио се почетака који су били пресудни за одабир каријере којој је данас максимално посвећен.

dalibor-%e2%95%a4ukiz-2

Како си се одлучио да као животни позив одабереш компоновање?

Још у основној музичкој школи док сам похађао часове хармонике, музика је лагано постајала саставни део мог живота. Знао сам наравно да је свака композиција обележена нотама, али сам такође знао да је процес настајања музичког дела веома захтеван и комплексан. Самим извођењем одређених композиција, настала је потреба да се моје школовање настави путем компоновања, јер сам желео да ја будем тај који ће стварати композиције, које ће изводити други извођачи. Стечено знање и искуство на академији уметности у великој мери надоградио сам на докторским студијама, и тада крећу професионални ангажмани.

На чему се заснивао твој докторски уметнички пројекат?

Докторски уметнички пројекат под називом Игре за сопран и камерни оркестар писан је за сопран и камерни оркестар (две флауте, обоа, два кларинета, фагот, две трубе, тромбон, удараљке, клавир и гудачки корпус 5, 4, 3, 2, 1). То је циклус песама у којем се остварују различити звучни карактери инспирисани надреалистичком поезијом Васка Попе, једног од највећих песника на српском језику, ствараоца који је својим опусом преокренуо и преусмерио српско песништво.

Како је текао процес настанка прве симфоније Поема афетуозо?

Симфонија под називом Поема Афетуозо настала је као резултат задатка који сам, још као студент, добио од свог предметног професора на Академији уметности, Слободана Атанацковића. Угледао сам се пре свега на Хајдна, који је тежио драматургији и изражајности. На почетку симфоније једна тема је из фолклорног миљеа, док су остале из слободне маште.

Какве су реакције публике на твоје дело велике уметничке и друштвене вредности?

Мислим да сам дао значајан допринос првенствено за место из ког потичем, општину и цео регион. Повратна информација публике веома је позитивна, што ми даје жељу и вољу да идем напред и да се стално музички надограђујем. Живот је такав, саткан од успона и падова, а млађој популацији треба доста напора да би постигла успех.

На који начин се може извршити популаризација класичне музике у Србији?

Мислим да се популаризација класичне музике може извршити самим активизмом младих, који ће на неки начин кренути од ужег круга пријатеља и познаника. Доста младих музичара и извођача кроз своје школовање на првом или другом циклусу студија има прилику да се докаже, кроз наступе и музичко извођење. Треба на томе радити и уложити све напоре као појединац, и на тај начин утицати на институције, да озбиљније приступе популаризацији уметничке музике.

Имаш ли савет који може помоћи студентима да лакше превазиђу препреке током студирања?

Оно што могу да им саветујем јесте то да буду упорни и истрајни. Морају веровати у оно што раде, и када наиђу на неку препреку, једна врата се затворе, друга отворе. Доста им могу помоћи предметни професори и катедре на којима студирају, јер су управо они главни, да тако кажем, промотер њиховог рада. Они су као небрушени дијамант, који треба са пуно пажње обликовати како би достигао праву вредност.

Хоћеш ли своју каријеру наставити у иностранству?

Имао сам понуда, али се на тај корак никад нисам одлучио. Желим да будем пример младима, који размишљају да оду из своје земље, да им пошаљем поруку да је уз довољно труда и рада све могуће.

Планираш ли у скоријој будућности организовати ауторски концерт?

Планирам да изведем концерт под називом Ауторски концерт Далибора Ђукића, аутора прве симфоније Републике Српске, који треба да се изведе у 2016. години, у Великој сали Банског двора у Бањој Луци. На концерту ће бити премијерно изведена три нова оркестарска дела, као и још многа солистичка и камерна дела.

Јелена Драпић

Facebook Comments