Корак по корак – до успеха

Његово име је препознатљиво у свету фудбала како код нас, тако и у иностранству. Љубиша Шука, млади Београђанин, своје прве фудбалске кораке начинио је са осам година, а спортске успехе је наставио да ниже у фудбалским клубовима Колубара и Обилић. У двадесет другој години је због повреде накратко оставио копачке, али је ипак донео чврсту одлуку да настави са радом у свету фудбала, као спортски аналитичар. Овај перспективан младић је завршио Високу школу за бизнис у Београду, потом УЕФА школу за тренере где је стекао А,Б и Ц лиценцу, а сада похађа Dale Carnegie у САД-у. И док разматра нове пословне понуде везане за Емирате, Кину или Аустралију, за читаоце Омладинских новина присећа се како је све почело.

Зашто баш фудбал, а не неки други спорт?

Још као дечак двоумио сам се између фудбала и музике. Кренуо сам првим путем и хвала Богу никада нисам зажалио због те одлуке. Добро се сећам првог тренинга и прашњавог терена. Упркос високој температури, уживао сам у тренингу јер тај осећај трчања за „бубамаром“ једноставно нема цену.

Како је дошло до тога да се запослиш у ФК Црвена звезда и по чему памтиш тај период?

По завршетку студија почео сам са волонтерским радом у Фудбалском савезу Србије, где сам упознао пуно људи из света фудбала, како у земљи тако и иностранству. Убрзо ми се указала прилика да волонтирање наставим у ФК Црвена звезда, што је за мене било само почетак остварења дечачког сна. Касније сам добио уговор  за стално и обављао послове везане за трансфере играча.

Ljubisa Suka

Какав је осећај сарађивати са једним од најпознатијих имена у свету фудбала, Робертом Просинечким?

За мене он је био један од фудбалских узора још док сам био дете. Живот је пун изненађења, ни слутио нисам да ћу једног дана имати прилику да сарађујем са човеком кога сам могао само да гледам на ТВ екрану. 2010. године када је постао шеф стручног штаба, добио сам задатак да му помажем око анализа утакмица и то је био подстрек за мој даљи рад.

Шта те одводи у Хамбург и како би описао фудбалску сцену у Немачкој?

У Хамбург одлазим на праксу у фудбалски клуб Хамбургер СВ. Ту сам имао прилику да пратим рад тадашњег тренера Мирка Сломке, као и да сарађујем са фудбалским аналитичарем Матијасом Кројцером. Немачки фудбал је основица данашњег модерног фудбала.

У Аустралији си био један од тренера Академије АС Милан. Колико ти је то искуство помогло да употпуниш своје знање?

Када сам добио позив АС Милан академије нисам пуно размишљао, већ сам се отиснуо пут далеке Аустралије. Некадашњи играч АС Милан из Милана Андре Икарди је носилац целог пројекта и он управља Академијом. Имао сам ту част и задовољство да сарађујем са великим именима у Академији.

Како би оценио рад у репрезентацији Србије?

Захваљујући директору репрезентације Србије Сави Милошевићу, као и помоћном тренеру и аналитичару А селекције Ненаду Цветковићу, добио сам прилику да учествујем у припреми и анализи неких утакмица, где сам пуно научио и стекао рутину. Поред тога, добио сам препоруку да учествујем у једном од најважнијих фудбалских  пројеката, као што је Лига шампиона, што за мене представља круну досадашњег рада.

Шта би поручио младима који желе да следе твој пример и остваре завидне пословне успехе у свету фудбала?

Рецепт за успех не постоји. Важно је сањати, а Бог ће се побринути за све остало у зависности од тога колико сте спремни да следите остварење својих снова.

 

Јелена Драпић

Facebook Comments