Узбудљив пут научних сазнања за њих тек почиње!

Када се Србијом пронела вест о талентованим средњошколцима који су на Међународној конференцији младих научника у Румунији освојили четири златне и две сребрне медаље, пожелели смо да се ближе упознамо са пројектима који су им обезбедили успех. Награђени ученици полазници су Регионалног центра за таленте Београд, а поменута конференција представљала је уједно и светско првенство истраживачких радова из области информатике, биологије, математике, заштите животне средине, физике и хемије. Разговарали смо са освајачима златних медаља из области биологије – Тамаром Јанковић, матуранткињом Треће београдске гимназије и Јованом Митићем, матурантом Тринаесте београдске гимназије.

Какве утиске носите са ове конференције?

Тамара: Припремајући пројекат схватила сам чиме бих волела да се бавим у животу, а ова медаља  ће ми на том путу бити одскочна даска. Људи из тима су ми постали блиски пријатељи, а било је и пуно других познанстава на такмичењу.

Јован: Није ми први пут да учествујем – прошле године био сам такмичар, а претпрошле волонтер. Конференција пружа незаборавно искуство у виду културе, дружења, ширења видика, а посебно у домену научног истраживања, академских вештина и наступа. Тамо упознајете вршњаке из целог света са којима делите исту визију.

IMG_5633

Која истраживачка питања су вам донела по златну медаљу?

Тамара: Због повећане учесталости карцинома дојке, бавила сам се испитивањем дејстава метанолних екстраката различитих врста на малигну ћелијску линију MCF-7. Резултати су показали да је метанолни екстракт слатководног охридског сунђера Ochridaspongia rotunda био чак 55 пута селективнији ка ћелијама канцера у односу на здраве, од комерцијалног цитостатика  доксорубицина који се користи као агенс у хомотерапији, а само је четири пута селективнији. То значи да доксорубицин у великом степену убија и здраве ћелије, за разлику од екстракта сунђера.

Јован: Мој рад је везан за неуродегенеративне болести изазване пропадањем неурона у централном нервном систему који не могу да се опораве, већ могу само да се ублаже последице пропадања. Како бих дошао до неурона, издвојио сам астроците, помоћне ћелије из нервног система, као и матичне ћелије из апикалне папиле зуба и пратио промену ћелија. Резултат је хемијска промена матичних ћелија које постају исте као тек диференцирани неурони, те уколико се потврди даљим истраживањима да су добијене ћелије зрели неурони, имали бисмо подлогу за испитивање нових терапија за неуродегенеративне болести.

Како је текао пут од идеје до реализације?

Тамара: Интересовање за малигна обољења развила сам због учесталости тих болести у својој околини, али и у целој земљи. Захваљујући Регионалном центру успела сам да нађем праве људе који су ми помогли да се овом темом више позабавим, пре свега моји ментори др Весна Којић и др Борис Пејин.

Јован: Биологија, медицина и друге природне науке занимају ме одмалена. Идеја коју носи ово истраживачко питање импресионирала ме још у току договора са ментором др Андрејем Коренићем. Од Регионалног центра добио сам неопходну помоћ, будући да смо тамо сви једна велика породица у којој се међусобно подржавамо и то је разлог због ког полазници остварују овако запажене успехе.

FB_IMG_1463430483156

Како изгледају ваши планови за будућност?

Тамара: Пре самог такмичења доста сам тога жртвовала, али све се исплатило јер сам пред собом имала јасан циљ. Након гимназије волела бих да упишем медицину и ако ми се пружи добра прилика да будем део медицинских научних истраживања у иностранству. Планове ћу остваривати корак по корак јер трновит пут научника за мене тек почиње!

Јован: Када знате да ће неко имати користи од онога што радите, онда се није тешко томе посветити. Планирам да студирам молекуларну биологију у Београду, али верујем да ћу у неком тренутку потражити друге услове у којима могу искористити лични максимум, не бих ли се могао вратити и  боље допринети својој средини.  

 

Станислава Анђелковић

Facebook Comments